Podela opasnih materija

Klase opasnih materija i njihove osnovne karakteristike

Klasa 1 – Eksplozivne materije i predmeti

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) su čvrste i tečne hemijske materije koje imaju osobinu da, pod pogodnim spoljnim dejstvom (udar ili trenje), eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobađaju energiju u obliku toplote ili gasova.

 

U okviru same klase, eksplozivne materije su razvrstane u
6        Razreda (podklasa)1 i to: 1.1  1.2  1.3  1.4.  1.5  i  1.6 i
13      Grupa kompatibilnosti označenih velikim slovima latinice A – S
Broj razreda i slovna oznaka grupe kompatibilnosti čini KLASIFIKACIONI  KOD.       

Klasa 2 – Gasovi
Zapaljivi gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom (u daljem tekstu: gasovi) su materije koje imaju kritičnu temperaturu nižu od 50 °C ili na 50 °C pritisak pare viši od 300 kPa (3 bar).

2.1 – Zapaljivi gasovi

Vodonik, Acetilen, Ppropan-butan

2.2 – Nezapaljivi, neotrovni gasovi

Azot, Argon, Helijum, Neon

2.3 – Otrovni gasovi

Metil-bromid, Insekticid gas,Sulfuril- fluorid
Klasa 3 – Zapaljive tečnosti
Zapaljive tečnosti su tečnosti ili smeše tečnosti koje na temperaturi od 50 °C imaju pritisak pare niži od 300 kPa ( 3 bara ), a tačku paljenja nižu od 60 °C.
Nafta i derivati nafte, boje i lakovi, alkoholi, aceton, razređivači
Klasa 4 – Zapaljive materije

Iz potrebe usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim propisima iz ove oblasti inoviran je postojeći Zakon o prevozu opasnih materija novim zakonom koji se sada zove Zakon o transportu opasnog tereta. Objašnjenje nekih pojmova i obaveza vezanih za rukovaoce, kao i kaznene mere date su u ovom izvodu iz zakona, i to :

Klasa 4.1 – Zapaljive čvrste materije

Zapaljive čvrste materije su čvrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i dr.), ali nisu sklone samozapaljenju.

Klasa 4.2 – Materije sklone samozapaljenju

Materije sklone samozapaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i žuti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrebljene krpe i dr.).

Klasa 4.3 – Materije koje u dodiru sa vodom stvaraju zapaljive gasove

Materije koje u dodiru sa vodom stvaraju zapaljive gasove su materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum-karbid, alkalni silicidi i dr.).

Klasa 5 – Oksidirajuće materije
Materije koje u dodiru sa vodom stvaraju zapaljive gasove su materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum-karbid, alkalni silicidi i dr.).

Organski peroksidi su organske materije koje sadrže bivalentnu -O-O- strukturu i mogu se smatrati derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjeni organskim radikalima. Organski peroksidi skloni su egzotermnom raspadanju na normalnim ili povišenim temperaturama. Raspadanje se može ubrzati zagrevanjem (toplotom), dodirom s nečistoćama (npr. kiselinama, spojevima teških metala, aminima), trenjem ili udarcem. Brzina raspadanja raste s temperaturom i menja se stvaranjem organskog peroksida. Rezultat raspadanja može biti razvoj štetnih ili zapaljivih gasova ili para. Za određene organske perokside treba kontrolisati temperaturu kod prevoza. Neki organski peroksidi mogu se raspadati eksplozivno, posebno ako su u zatvorenoj posudi. To se može sprečiti dodavanjem razređivača ili korišćenjem odgovarajuće ambalaže. Mnogi organski peroksidi snažno gore. Treba izbegavati dodir organskih peroksida s očima. Neki organski peroksidi mogu prouzrokovati ozbiljna oštećenja , čak i posle kratkotrajnog dodira, ili razaranje kože.

Klasa 6 – Otrovi
Toksične materije ili uprošćeno Otrovi, obuhvataju materije za koje se zna, na osnovu iskustva ili u odnosu na rezultate ispitivanja na životinjama, da u srazmerno malim količinama tokom jednog ili kratkotrajnog delovanja mogu štetno delovati na ljudsko zdravlje ili prouzrokovati smrt udisanjem, preko kože ili kroz usta.

Prema ADR-u, infektivne materije su materije koje su poznate ili se sa sigurnošću očekuje da sadrže patogene materije. Patogene materije objašnjavaju se kao mikroorganizmi (uključujući bakterije, viruse, riketsije, parazite, gljivice) i drugi agensi, kao što su prioni koji prouzrokuju oboljenja ljudi ili životinja.

Razvrstane su kao :

I1 infektivne materije koje utiču na ljude;
I2 infektivne materije koje uteču samo na životinje;
I3 klinički otpad;
I4 biološke materije.

(sveža nesoljena ili usoljena koža, otpaci životinjskog porekla, iznutrice, žlezde, fekalije, klinički -medicinski otpad i dr.).

Klasa 7 – Radioaktivni materijali
Radioaktivni materijal je svaki materijal koji sadrži radionukleide kod kojih i aktivnost koncentracije i ukupna aktivnost u pošiljci prelazi vrednosti karakterističene za svaki materijal posebno. Kontaminacija je prisustvo radioaktivnih materijala na površini u količini iznad 0.4 Bq/cm2 za beta i gama emitere i manje otrovne alfa emitere, ili 0.04 Bq/cm2 za sve ostale alfa emitere.
Klasa 8 – Korozivne materije
Pod pojmom klase 8 su materije i predmeti koji sadrže materije koje svojim hemijskim delovanjem napadaju površinu kože ili sluzokože s kojima dolaze u kontakt ili u slučajnom kontaktu mogu oštetiti ili uništiti ostale predmete ili prevozna sredstva. Pojmom ove klase, takođe, su obuhvaćene ostale materije koje stvaraju korozivnu tečnost, samo u prisustvo vode, ili ispuštaju korozivnu paru ili maglu u prisustvu vlage iz vazduha. (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.).
Klasa 9 – Ostale opasne materije

Ostale opasne materije su materije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klase od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali, litijumske baterije, otpadni materijali van infektivnih sl.).

*Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpad, ako imaju osobine tih materija.